У просторијама ХКЦ одржавају се часови иконографије, oви часови су доступни свима онима који би желели да науче тајне калиграфије.
Поштовање икона Христа, Богородице, анђела и светитеља је догма хришћанске вере формулисана на седмом Васељенском сабору и проистиче из основне доктрине цркве,:вера проповедања о Сину Божијем који је постао човек. Његова икона је сведок истинског оваплоћења Бога. Икона је предмет поштовања која у себи садржи Божанску милост и представља саставни део литургије. Док уметничка слика представља углавном човечије тело, православна икона обликује тело ослобођено од греха, тело продуховњено, тело намењено баскрсењу и испуњено лепотом духовном.
Сликање икона по узору на старе иконописце не значи копирање старих форми, јер сваки историјски период има своје форме. Стари иконописци су се духовно припремали за сваку нову икону. Они су постили, молили се светитељу чију икону су сликали, упознавали се са њим читајући његово житије. Дакле, снага традиције је у неприкосновености Светог Духа и непрекидности у духовном искуству цркве, у заједничкој вези свих претходних генерација уназад, све до времена апостола.
Савремени иконописац треба да поново нађе унутрашњи поглед иконописаца старог доба и треба да буде вођен истом живом инспирацијом. Православни иконописац веран традицији увек говори језиком свога времена изражавајући се у сопственом маниру, пратећи свој сопствени пут. Икона је уметност изнад сваке литургијске уметности, она је део литургије.
Иконописање је света уметност и ради се са вером, духом и љубављу.

'' Нема лепше вере од хришћанске, нити лепше слике од иконе''